ЗАШТО НЕ ВЕРУЈЕМО СЛУЖБЕНИЦИМА СПЦ?

Опет, морам напоменути, нису у СПЦ сви службеници, има међу њима још како и свештеника који заслужују да их помињемо и поштујемо.

Циљ овог текста је да вам представим нашу комуникацију, у покушају, са службеницима СПЦ које смо тада још сматрали и свештеницима.

Као што наслућујете, комуникација је била неуспешна и углавном једносмерна јер друга страна није хтела а можда ни смела да одговори својим овчицама на постављена питања.

Наша комуникација, мислим на „Заштитимо Јадар и Рађевину“ и мене са нашом СПЦ започета је у пролеће 2020. године, кад сам са још неколико активиста дошао на Брезјак и Г. Недељице како би са мештанима Јадра покренули отпор против Рио Тинта и састанке смо одржавали у просторијама цркве Светог Јована Богослова на Брезјаку и цркве Светог Ђорђа у Г. Недељицама. Знало се и то да свештеници обе цркве, углавном, нису крили да су они у преговорима са Рио Тинтом у вези одштете коју би Рио Тинто требало да даје паросима обе цркве кад расели део домаћинстава из Јадра тј. села која су чинили парохије ове две цркве.

Да се закључити да је врх СПЦ већ био дао дозволу и Благослов свом свештенству да се „сналазе“ јер пројекат „Јадар“ и отварање рудника литијума је „готова ствар“, што ће се касније и потврдити.

Је л’ да су се мало зајебали, ма какви мало, скроз.

Има ли ишта одвратније и тужније за било ког верника да их је, пре свих, издало „свештенство“ његове цркве.

Кад сам сазнао за те преговоре, на једном састанку са Грегори Махером, тадашњим локалним директором Рио Саве смо водили жучну расправу и истом је упућено више непријатних реченица, са моје стране, због мешања у нашу цркву. Како сам се пре тога уверио да црквени одбор цркве у Г. Недељицама званично тврди пазар са Рио Тинтом што ми је „негирао“ и намесник претпостављеним свештеницима ове две цркве и кад сам запретио да ћу обавестити о томе медије опет су сви, али на кратко, негирали али после неколико дана свештеник цркве у Г. Недељицама је на једном састанку у наведеној цркви потурио ми, под нос одлуку црквеног одбора, показавши и осталим присутнима да је црквени одбор те цркве прекинуо преговоре са Рио Тинтом.

Занимљиво, прво сви до једног из СПЦ негирају било какве контакте са страном компанијом а онда нам потурају докуменат да прекидају преговоре?

Сложићете се да то вређа интелигенцију свакога ко је има па макар она била само у траговима, док о њиховој интелигенцији ме баш брига.

Приликом прве ауто-литије, коју смо организовали 04.01.2021. године и која је била организована уз дозволу полиције тј. МУП-а, наша лозничка црква није хтела ни да чује да нам пошаље било кога од свештеника да предводи литију против Рио Тинта. Исто се десило и за ауто-литију коју смо организовали 04.01.2022. године, кад нам се придружио само један пензионисани свештеник.

Наиме, ја сам тада разговарао са тадашњим протонамесником лозничке цркве, извесним Мирославом Јаковљевићем и тај разговор је био веома непријатан и који се завршио речима протонамесника да њему не пада на памет да због мене жртвује свештеничко опело, ваљда кад се упокоји.

Шта ли ће рећи Светом Петру, кад се једног дана буде и физички упокојио, зашто је издао поверени му верни народ, не рече.

Није ми рекао а као да јесте: вас ко ....?

Иначе, у то време па и мало касније једини активни свештеник који је био спреман да нам се придружи је био Горан Вујанић, свештеник из цркве у Красави код Крупња, посвећеној Светој Петки Параскеви Римљанки.

Ето такво је расположење било у нашој СПЦ по питању Рио Тинта у то време.

Наравно да се нисмо задовољили ћутањем на нивоу наше лозничке цркве па смо се три пута обраћали патријарху Порфирију са молбом да нас прими и поразговара са нама о пројекту „Јадар“. Одговор нисмо добили до дана данашњег иако смо од свештеника из кабинета патријарха Порфирија добијали обавештења да наша писма стоје на столу и да је патријарх упознат са садржином истих. Презаузетост „српског“ патријарха није спречавала да посећује и ломи славске колаче код извесне Брене, познатије као Фахрета Јахић и њеног Бобе за кога нисам сигуран по чему је познат осим да је у браку са Фахретом.

Почетком 2023. године смо се обратили новопостављеном епископу Епархије шабачке Јеротеју Петровићу, који такође није нашао времена да нас прими нити да нам одговори на наше писане молбе, иако смо добили званично обавештење од Епархије шабачке да ће нас примити чим се врати са пута. Шта рећи, обећање наивном радовање како онда тако и данас иако сам бар петнаестак пута звао и добијао лажна обећања.

Људи моји, па тамо у Епархији шабачкој сви лажу.

Свакако да ћемо вам овом приликом, у прилогу овог текста на линковима, представити нашу преписку са патријархом Порфиријем и епископом шабачким Јеротејем па процените сами како ствари стоје.

Ево и једне занимљивости до које смо дошли, а у вези је нашег првог писма патријарху Порфирију са колегијума на којем је било речи и о нашем виђењу пројекта „Јадар“ и Рио Тинту. Тада је један од владика, члан колегијума, рекао патријарху да ако пустимо Рио Тинто да ровари по Србији да ћемо остати без значајног дела територије на шта је Порфирије одговорио да црква неће да се меша у економска питања.

Колико је ова патријархова изјава била лицемерна говори нам и информација коју ћемо проверити питањем патријарху Порфирију и Синоду СПЦ да ли је истина (информација је добијена од поузданог свештеника) да СПЦ даје новац под интерес тј. камату и да ли су спремни да дозволе проверу те информације од независних експерата?

Просто, немају се чега бојати, ако то није истина а и нама верницима ће бити лакше, зна се. Мало нас је страх, шта ћемо ако је истина?

Одбијање службеника СПЦ, посебно оних који су засели на високе функције, да диване са верницима те исте Српске православне цркве је од огромне штете и најпосле дозвољава и неким недобронамерним и острашћеним „критичарима“ да обмањују јавност тако да иако има кривице и до њих ипак је највећа одговорност и обавеза да информише своје вернике у Епархији шабачкој.

Али како бре да се општи са Епархијом кад се тзв. епископ Јеротеј забаркадирао у свој епархијски дворац те му не мо’ш прићи ни са једне стране.

Такође је интригантно да СПЦ поседује кабловску телевизију ХРАМ на којој ни једног слова о проблемима у СПЦ. Може се закључити да између РТС и Храма нема разлике, режимски и један и други.

Ако су разни јеротеји и првослави заиста помислили да верници треба да буду њихове овце за шишање и служинчад онда су се грдно преварили, најпосле видећете из наших писама службеницима СПЦ да смо их тада сматрали нашим пастирима у правом смислу те речи и наше опхођење је надасве било у духу православља и, ако ништа друго, куртоазно што за њихово понашање према нама се не би могло рећи.

Зато, свако ко жели да иступа у јавности мора то радити са чињеницама јер свако „предимензионирање“ теме се кад тад лупа том истом о његову главу.

Од напред наведеног је само горе ћутање оних који би, још увек, морали да се обраћају верницима и одговарају на сва постављена питања.

Одавно знамо да постоји тзв. ћутање управе односно државних институција и то је знак да држава ради „испод жита“ али ни слутили нисмо да то, већ одавно, ради и СПЦ.

Председник Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“

Алимпић Момчило 

Прва два писма Првославу Перићу можете прочитати на линковима:

https://borbazaveru.info/content/view/14737/1/

https://podrinske.com/dva-pisma-patrijarhu-srpskom-gospodinu-porfiriju/

Треће писмо на линку:

https://borbazaveru.info/content/view/14986/37/

Мејл упућен Јеротеју и једини одговор који смо добили прилажемо на фотографијама у објави.

https://t.me/radjevina