СРАМ И БЕДА СРПСКОГ ТУЖИЛАШТВА

И то овог прекомпонованог, приватизованог, препроданог из ко зна колико руку.

Ко то спречава тужилаштва, наравно сва, од најнижих до највиших да се непосредно увере у нешто што је очигледно, што би рекли, изби очи и нама и њима?

Иначе, тужилаштва би по природи ствари, морала у сваком тренутку да имају отворене четворе и очи и уши нарочито на догађаје који прете урушавању уставног поретка. Да ли је тако у стварности? Ни близу тога, последњих неколико година се у то уверавам свакодневно.

Пошаљем тужилаштву кривичну пријаву, онако на тацни сервирано са доказима пар екселанс и шта бива? Тужилаштво, по правилу наводе из кривичне пријаве, прослеђује МУП-а чији инспектори врше провере већ провереног јер ја не шаљем кривичне пријаве а да починиоце претходно не идентификујем, само што им ДНК не утврђујем и за њихове гадости не обезбедим доказе. Узмимо само пример Рио Тинта и његових слугерања, почев од месних заједница па до Владе Србије, нарочито неколико министарстава, и наравно Врховног команданта уштројене војске.

 У већини случајева тужилаштво нема потребе да цима инспекторе МУП-а за сваку ситницу, једним кликом по тастатури компјутера може и треба да затражи од окривљеног или његових јатака да тужилаштву до сутра, ако треба и пре првих петлова, ма и у глуво доба ноћи ако је баш запело, пошаље тражене податке и ако има потребе да му се одговорна лица нацртају колико јуче, манимо се тог грађанерства и тетошења, бар моје кривичне пријаве су такве да не трпе одлагање и пренемагање и остављање времена окривљеном да тражи везу.

Ево на пример: по оној мојој кривичној пријави против бившег градоначелника Града Лознице (јадна ли града) Видоја Петровића, дугогодишње председнице скупштине Града, сетићу се ја и њеног имена, и осталих нимало мање одговорних, тужилац је могао, онако лагано и опуштено да позове Видоја и остале оптужене да му се одма’ нацртају јер је ствар ургентна и да га тамо неки грађанин оптужује, сва је прилика оправдано, за ненаменско трошење пара (милиони и милиони евра су у питању) намењених за проширење водоводних капацитета и изградњу канализације.

Знамо сви за оно златно правило „све што можеш сам да урадиш не тражи од другога“, не нисам га ја измислио, само сам га мало преформулисао.

Док се они пренемажу, стране обавештајне службе са домаћим злом раде ли раде.

Једном сам од тужиоца добио појашњење да тако мора по закону. Kако да не, па није закон баш толика табу тема да га осим њих тужилаца нико други не разуме, те да тужилац не сме и сам понешто да истражи; тужилац је прво грађанин ове државе као што сам и ја само за разлику од мене дебело плаћен и преплаћен док ја радим из убеђења и родољубља према Србији. Тужиоци бре, мрдните ту... (да не кажем шта).

Да резимирамо, тужиоцу ни по једном закону није забрањено да истражује и проверава околности по било ком кривичном делу из његове надлежности, полиција и сличне институције су ту да помогну кад треба.

Па кад мени није забрањено да тужакам, а ко сам ја а ко је ОН, његово височанство тужилац?

Примећујете ли разлику између мене и мени сличних и плаћених тј. професионалних тужилаца. Е да, приметио сам да се наши тужиоци боје свега и свачега опет за разлику од мене и мени сличних. Неко би рекао, зајебавање у здрав и мали и велики мозак ако их ко има.

Пример други од пре две године. Пошаље тужилаштво једну, од више десетина, моју кривичну пријаву МУП-а на проверу, инспектор уради проверу и потврди све наводе из кривичне пријаве, што ми инспектор потврди и усмено, али неки „бумбар“ у МУП-а извештај стави у фиоку и то ону „најдоњу“ у коју нико не завирује. Досећате се о чему се ради?

Тужилац ми се, на моје инсистирање докле се стигло са мојом кривичном пријавом, поче правдати и показивати ми четири ургенције упућене МУП-а да му се достави извештај о провери још рече да ево само што није послао и пету, ургенцију. Ајде, реците сад какав ја закључак могу извести из тога осим да их МУП не зарезује ни пет посто.

Аман тужиоче, пет ургенција?

Карактер пријаве је био такав да је тужилац могао са оним једним кликом по тастатури компјутера да прибави све што му треба за оптужницу, бар од Рио Тинта.

Невероватно, тужилаштво признаје да не сме да користи своја законска права и стави до знања МУП-а ко је коме надређен или је нека друга игра у питању. У конкретној ствари радило се о кривичној пријави против Рио Саве Експлорејшн тј. Рио Тинта, неколико трговинских субјеката и поприличног броја мештана из Г. Недељица, Слатине, Корените... (у Јадру још увек има скоро 500 бушотина и све су фаличне) који су од Рио Тинта узели мито у виду ваучера који су гласили на хиљаду па на више, евра.

Рио Тинто им дао мито да на својим парцелама оставе бушотине којима је истекао рок трајања. Све јасно к’о бели дан само тужиоцима нешто не штима. И како онда тако и данас, нити одбијају кривичну пријаву као неосновану нит’ је процесуирају.

Да их чујете само, од Загорке па до последњег тужилачког помоћника, како се бусају у своје тужилачке груди те како су они независни у свом раду, па самостални па ефикасни (овде се увек засмејем, наравно тужно и кисело, а некад се и загрцнем).

Има ли шта жалосније, бедније, срамније... од тужилачке ујдурме у случају „Надстрешница“?

Како иначе објаснити чињеницу да им неко, не само ја а има нас хвала Богу који још увек мислимо о овој нашој отаџбини Србији и то без динара накнаде, како напред наведох све достави сервирано па им и то мало, траже да им МУП то што сам ја или неко други сервирао и сажваће, а они?

Збиља, овако како стоје ствари, и шта ће нам тужилаштва, одем у полицијску станицу издам команду: „К оружју соколови“ и ствар решимо док дланом о длан. Свиђа ли вам се ово народе?

Иначе, драги моји инспектори бојим се да вас не почну слати по врућ бурек мада и по вама има да се начекају и огладне и то је право. Примећујете да сам на вашој страни.

 За оне носталгичне једно подсећање на време кад је тужилац био све што данас није, кад га и најпоштенији и најродољубивији грађанин само види очи му се мрзну, рекао би Његош.

А данас уместо да криминалци избегавају тужилаштва и тужиоце, оно све натрашке. Мислим да сам овом реченицом прецизирао однос тужиоца и окривљеног.

Просто је немогуће а да не подсетим грађанство Србије али и да лецнем успаване тужиоце и неке другове из сличних институција:

Шта мислите ко је у априлу 2023. године, годину дана пре оживљавања пројекта „Јадар“ на клиници за мито и корупцију званој „Уставни суд“ уз помоћ надрилекара-судија и остатка гатара наше окупиране државе (мислим да им је шеф била извесна Ана), био драги гост у Београду код Ричарда Гренела иначе високо одликованог американског дрипца, од стране Олександра, врховног команданта Републике Србије?

Могу гарантовати да на том гошћењу нисмо били само ми „Заштитимо Јадар и Рађевину“ и још понеко, других је било ко на гори листа.

Ричард је нудио новце, кол’ко треба, буџет је неограничен, можда због ове чињенице уставни суд није заинтересован за одлучивање по другим иницијативама и захтевима грађана и удружења, којих има око 42 000. Испунили норму у сваком погледу.

Апропо тога:

Кад се једном, било кад, буде испитивало порекло имовине, први на списку морају бити судије Уставног суда, сви до једног.

Одакле год да смрди одатле мора почети да се чисти, зајебите више ону изреку коју су измислили баш ти смрадови, да се чисти од репа.

Том приликом је исти тај Ричард Гренел „замолио“ госте да не причају о томе никоме.

Само се мало зајебaо Ричард, нисмо ни ми од јуче; наша омиљена животињица је већ неколико година КРТИЦА.

Наравно да сам поднео кривичну пријаву и против Ричарда и против свих гостију који су пристали на оживљавање мртваца Рио Тинта и макароне.

Тужилаштву и још некоме је приложено све што је потребно за масовно хапшење, чак сам жртвовао и безбедност кртице, али и моју.

И шта би? Пријава је уредно заведена, није нам стигло обавештење да је неоснована али ни у којој је фази процесуирања.

Сва удружења и НВО, која су до тада била, и даље су на платном списку страних обавештајних служби а врховни командант Олександар саопштава да он неће, док је то што јесте, забрањивати финансирање непријатеља Србије од стране страних служби. Засигурно знам да три државе а то су САД, Белорусија и Русија имају закон о финансирању тј. забрањивању финансирању страних агената (шпијуна и олоша сваке врсте) од страних фондова, НВО и страних обавештајних служби. 

И зато, господо тужиоци, ако не смете против Рио Тинта и „стручњака“, што њихових што Олександрових онда извол’те ево мене и мени сличних. Ако треба сам ћу против себе написати оптужницу, ајде само реците шта још треба да урадим и ја ћу урадити. За ову нашу несрећу неко мора одговарати; да ли тај благородни Рио Тинто и слични криминалци, да ли Олександар и његова булумента стручњака за пропаст или ја и мени слични који се противимо економском и сваком другом „прогресу“ Србије.

П.С. Замало да заборавим, нисте ни ви, господо тужиоци, аболирани од одговорности, нико стручније неће написати оптужницу против себе него ви сами.

Ако вас има који се не слажете са насловом текста или не личите на тужилачку шуму, јавите се, не било вам заповеђено. Ја сам сигуран да вас има а и од нечега се мора почети.

Најбезболније је, бар за вас, да покренете пријаве против Рио Тинта и њихових милосника, као што рекох све вам је сервирано, најпосле толико је све очигледно да не трпи више никакво одлагање.

Треба ли да вам причам да су и напред наведени соколови спремни.

Док завршавам овај текст стиже ми следећи:                                            

ОГЛАС

Продајемо већински део акција у српском тужилаштву, због пресељења у Трампалију.

Цена: скоро па џабалеску, може и замена, танте за кукурику.

                                                             Ваши

 Зага и Млађо.

Председник Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“

Алимпић Момчило

https://t.me/radjevina