КРАЈ ТАЛАЧКЕ КРИЗЕ ЗВАНЕ ПРОЈЕКАТ „ЈАДАР“...

...због исцрпљености терориста који су сами себе назвали Рио Тинто.
Ето и то се једном десило, по први пут у историји талачких криза, да се једна од њих, сигурно и убедљиво, најдужа до сада, оконча захваљујући исцрпљености терориста али и отпорности самих талаца. Које су последице и користи те кризе са срећним крајем, тек ће се изучавати, надам се на добробит свих угњетених народа а нама Србима за наук докле је века и света, само да се од заборава колико толико залечимо.

Ако ништа друго, наш добри Рио Тинто (ма да се гоне у три п.... материне) је обогатио неким новим појмовима пропале идеје и пројекте, нарочито у области рударства.

Наводно, пројекат „Јадар“ им је на неговању, тетошењу и бризи, као да је болесник на постељи коме испуњавају последње жеље; па онда замрзавају га да се не поквари, већ је почео да заудара; а тек чујте ово, иде им пројекат „Јадар“ на тиховање, само да видим који ће га манастир примити, колико ја знам наша православна вера ђаволски окот не прима у своје конаке.

Да нећете можда и да га причестите пре липсавања, мислим на пројекат „Јадар“?

Није ни то немогуће, имао је Рио Тинто дивну сарадњу са добрим делом службеника Српске православне цркве, не смедох поменути са свештенством, тако ми Бога.

Не бригај народе, сазнаћете који су то службеници СПЦ сарађивали са Рио Тинтом а нас проглашавали секташима, терористима и још ко је како и то на Литургијама.

Испоставило се да све што је Рио Тинто радио у Србији у први фртаљ двадесет првог века била чиста будалаштина и лангарија у које је потрошено скоро милијарду евра што и није нешто, све се то наштампа и проблем решен, невоља је са нашим живцима ма колико се и ја и сарадници трудили да их сачувамо. Али кад је у питању наша отаџбина Србија, не жалим.

Ако се питате откуд баш милијарда евра ево и одговора, биће и можда и више, не каже наш народ џабе: „Док не оста не би доста“, док плате штету за све ове године што дангубисмо.

Успут смо се на будаластим и кретенским идејама „стручњака“ Рио Тинта и режимских подрепаша и макаронџија тако обучили да нам нису равни ни неки Нобеловци, нарочито ови неостварени, док о ренџерима, маринцима, којекаквим морнаричким фокама и сличним карневалским трупама не бих трошио речи.

Народну изреку: „Ко зна зашто је то добро“ смо апсолвирали до сржи и већ смо са својим непроцењивим знањима и искуствима на располагању сваком добронамерном иксану против светских олоша и гуланфера.

Притиснути, жалбом Секретаријату Бернске конвенције на одлуку Владе Србије и ужаснути нашом дрскошћу да смо успели да заобиђемо корумпирани правосудни систем Србије и наравно својом неспособношћу да се часно и поштено понашају према нама, Рио Тинто не имаде куд па се почеше вадити да ће они остати у Србији, што им ја најтоплије не препоручујем јер се бојим да им се смештај неће допасти, те забринути су за своје раднике тј. капое, замрзните и њих или конзервирајте као што сте хтели урадити и са Божијим животињкама, па шта ће бити са откупљеном земљом и још сијасет небулоза.

Лепи мој Рио Тинто (рекох ли ја где би требало да иду и да се не окрећу), зајеби раднике, обриши сузе и не плачи више, остајало је у Србији на стотине хиљада без посла и часнијег и поштенијег света него од оних што су радили код вас, нек спознају и они за ону народну: „Ко зна зашто је то добро.“

Многи од њих ће бити процесуирани због издаје док ће новце добијене за издају морати депоновати у буџет Републике Србије.

Посебно ће одговарати лозничка локална телевизија ЛОТЕЛ која вас је дизала у небеса на својим огавним програмима и билбордима, е они ће баш напунити буџет Републике Србије.

Ја вам предлажем да „Мандића и сина“ које сте навукли на макароне само тако, поведете са собом ми нисмо нешто расположени за тетошење.

О земљи и осталој имовини не брините биће конфискована илити национализована, како ви изволите, јер је „купљена“ на кварно и применом корупције невиђених размера.

Мислили сте готово је, па навалили да купујете од српског олоша и куће и ливаде а лепо смо вам диванили немојте, није поштено.

Кад се та конфискована земља буде једног дана продавала и то да знате, мало ко ће из Г.Недељица, Брезјака, Слатине, Корените имати право да је купи, питате се зашто?

Неће бити достојни, издали су часне и поштене рођаке и комшије, али и отаџбину Србију.

Нећете народе чекати дуго, ту је то, видећете ко је ко у Јадру и Рађевини, нарочито ко су заиста Златко Кокановић, Небојша Петковић, Маријана Петковић, Ћута, Сава Кајмак, Драгана, Ратко, Штефика, Сеоски Свирач и остала братија, кад су почели „борбу“ против Рио Тинта и због чега. Треба завирити у њихове имовинске карте као и у сваког другог, а тамо...

Ваљда ће се појавити неки медиј који ће дозволити да се тајне сазнају.

Да, да биће лустрације кол’ко ‘оћете, неки траже и кастрације, далеко било мада није ни то немогуће, док ће вама из Рио Тинта бити забрањен улазак у Србију док је света и века, да вам не падне на памет ни да путујете авионом преко земље Србије.

Рекох ли вам да ће доћи моје време као многима који мисле као ја!

А сад да прозборим коју о томе шта ми даље да чинимо?

Огроман посао је завршен али га треба привести крају као шаховску партију кад имате надмоћну позицију, два топа и краљицу форе.

Нисам за ликовање над окупаторском тевабијом и домаћим издајицама али да их оставим као да ништа није било нема говора, сви против којих смо поднели кривичне пријаве морају одговарати као и огроман део тужилаца и осталих државних функционера који су заташкавали наше пријаве.

Да развејемо и причице како ће Рио Тинто продати пројекат „Јадар“, шипак, нисмо се ми Секретаријату Бернске конвенције жалили на Рио Тинто већ на одлуке Владе Србије о пројекту „Јадар“.

Нигде се не помиње Рио Тинто и они су веома тужни и затечени што смо избегли и ту замку кад смо покренули спор. Ми смо против рудника литијума и бора и свега што уз то иде у Рађевини и Јадру ма ко да га реализује па макар то била и држава Србија у комбинацији са Русијом или без ње, ма ни рођен брат не долази у обзир.

Држава Србија мора под хитно, док чекамо неку одлуку или пресуду што од Секретаријата Бернске што од домаћих судова, гарантовати да се у Рађевину и Јадар тј. на целој територији тзв. ППППН „Јадар“ од 293,4 квадратна километра може улагати што у привредна друштва и производњу тако и у пољопривреду без бојазни од било каквог рударског постројења.

Треба ли да помињем да се у последњих 6 година не да није ништа ново покренуто већ је се много шта угасило?

Почетак краја Рио Тинта ће изазвати и коначно затварање топионице и рудника у Зајачи који су иначе чекали победу Рио Тинта па да се и они размахну.

Власнику рудника и топионице Зајача сам нудио помоћ да се заједничким напорима изборимо да „Зајача“ постане музеј и да се извади из непромишљене куповине али он се, колико се да закључити, вади као онај несрећни коцкар.

Понуда још важи и треба да зна да је прва понуда увек најбоља понуда, искуство је показало да је тако. Само не треба чекати, ваљда види каквих је се јада Рио Тинто допануо.

Господине, власниче „Зајаче“ ваљда ти је јасно да топионица у Зајачи неће више никад топити ни олово ни антимон нити било шта слично томе, просто није вредно људских живота а нарочито дечјих.

Некад се није знало колико је то опасно, данас се све зна, треба ли да те подсећам на истраживања о олову у крви зајачке деце? Мораш схватити да ти ниси купио само душегупку звану топионица већ си наследио и све невоље и болести које је та топионица произвела, чули сте ваљда за континуитет и сукцесију.

На располагању сам Вам, не још задуго и верујем у хепиенд зајачке рашомонијаде што и теби топло препоручујем.

Аналогно, затирањем Рио Тинта у Србији многи угрожени предели Србије са сличним проблемима ће одахнути.

Да су нас послушали „студенти“, са Рио Тинтом би пао и режим Олександра Вучића али ни Олександар није седео скрштених руку, хоћете ли да вам обелоданим ко су све кртице Олександрове у вашим редовима?

Просто ко пасуљ, ако не сме рудник у Рађевини и Јадру што би смео у Хомољу, Баби, Рашкој, Шумадији па и Републици Српској и БиХ...

Не бих да све што је важно ставим у овај текст а није ни могуће, тек ће се о овом проблему писати, поготову ја.

Само још да подсетим руководства Града Лознице и општине Крупањ као две, за сада, најнеуралгичније рударске тачке, да се колико одмах по читању овог текста дозову памети и на својим скупштинама донесу одлуке о забрани било каквих рударских радњи укључујући и истражне радове.

Ако не знају како то да изведу нека ме позову и једни и други, имају број мог телефона.

П.С. Занимљиво је да се риотинтовском тиховању и замрзавању осим нас из „Заштитимо Јадар и Рађевину“ и још неколико удружења али и огромног броја нормалних грађана Србије, слабо ко обрадовао, напротив.

Ево на пример наше „колеге“ ( пу, пу, пу једва се померих с места) из „Не дамо Јадар“ и њихови трабанти, попут Саве Кајмака и Ћуте Рубина, су нескривено разочарани, те није Рио Тинто искрен, те им сметају некакве Рио Тинтове длаке, те мора се донети закон о трајној забрани па мораторијум и још безброј будалаштина делом изазваних тоталним незнањем, али и делом што они имају друге циљеве.

Једна Маја а то вам је она што се још није опоравила од блиског сусрета са кодлаком и што јој је свекар продао њивицу Рио Тинту а њој и оном њеном Вранцузу не даде ни динара само што није пресвиснула кад је чула да се Рио Тинто попишманио и дигао руке од најлепше апотеке, како је она иначе замишљала рудник.

Мајо, Мајо теби виси посао, у некада елитној школи, о кончићу а ти жалиш Рио Тинто, на какве чини, црна ли си, ти нагази?

Не би било лоше погледати шта ко од лидера вајних „бораца“ против Рио Тинта има од имовине и шта су имали пре 4-5 година. Има ту и адвоката, још како.

Збиља, многи од њих су на Рио Тинту зарадили огроман новац од неких страних служби, амбасада и НВО на име „борбе“ против Рио Тинта а оно Рио Тинто изврши харакири и нема више потребе да им се плаћа циркузирање.

На пример, у Крупњу је један Сеоски Свирач из једног села ту одмах скоро па у Крупњу, таман купио из стечаја - скоро џабе, некакво удружењце „Не дамо Рађевину без петака и фабрике баКтерија“, прича се да је Шефику власницу пропалог удружењцета, јавно частио једном „чрвеном“ иначе би јадна Шефика пресвиснула од јада јер није научила да поклања (сећате се оне народне, ни код Шефике нема џабе), надајући се донацијама за сарадњу са Рио Тинтом кад оно оде Рио Тинто у... да не понављам стално.

Понашање Сеоског Свирача је апсолутно шизофренично, народ би реко да се из партизана исписао и исти дан уписао у четнике у мају 1945. године.

Сеоски Свирач је иначе и велики филозоф, Рађевина не имаде таквог до сада, његове мисли се разматрају и дешифрују по крупањским кафанама и крупањској библиотеци којом директорује извесни Жугић који је обећао дизање библиотеке на највиши ниво.

Иначе Свирачеве максиме (неко простији их назива и чистим будалаштинама) компликованије су од Нострадамусових катрена и квадратуре круга.

Можете ли замислити да ни стални гости кафане „Лаф“ нису макли даље од почетка у дешифровању Свирачевих загонетки.

Јбг и Сократа су разумели тек после неколико векова.

Наставак следи.

Председник Удружења „Заштитимо Јадар“ и Рађевину“

Алимпић Момчило

https://t.me/radjevina