ПОВАМПИРЕЊЕ ИЛИ ВАСКРСЕЊЕ
Заштитимо Јадар и РађевинуДо пре неки дан нисам имао дилему, за мене је постојало само Васкрсење. Повампирење и вампире (неко их зове и кодлацима) сам посматрао као реликт прошлости и делом наше митологије, док се не појавише извесни технолози из једног бившег лозничког гиганта и пољуљаше из темеља моја уверења. Овде морам застати са вампирима и технолозима, да бих вас подсетио како је уопште дошло до повампирења и зашто баш у Лозници.
Наиме, на медијском небу Лознице и Јадра, Крупња и Рађевине, наравно и шире, владају, боље рећи, харају извесни „Тата и син“. Медијски магнати, од скора и монополисти, разрадили пос’о, ни небо им није граница. Тата је познати Гаги Мандо док сина нећу именовати, није дете криво. Међутим, појави се, такорећи, ниоткуда извесни Мијо Светионичар и разбуба по друштвеним мрежама тј. интернету али и од ува до ува, да је Гаги Мандо своју вртоглаву медијску каријеру започео у бившем, пропалом привредном гиганту као магационер, вероватно као главни магационер повампиреним технолозима са почетка приче. За те технологе се мислило да су се давних дана, и ха-хај, упокојили, кад оно ето их, живљи и кочопернији него пре пола века кад су, као нешто и радили. Данашња омладина их још назива и зомбијима али ја не бих уводио овај термин као релевантан. Ипак, вампир је вампир, што јес’ јес’. По причању Мије Светионичара најзаслужнији за повампирење тих технолога је управо Гаги Мандо са сином, чије име нећу помињати јер дете је дете, и „чаробњаци“ Рио Тинта.
Позваше они, Гаги и Рио Тинто, технологе на закуску, ставише пред њих те чаробне сендвиче, ћевапе, МАКАРОНЕ, пиво, и то само зајечарско, које иначе пије и председник и 4-5 врста киселе воде, ставише пред њих и неке коверте и то оне плаве у којима су биле улазнице за оперу, што смо касније сазнали, шта ћете, радозналост пуста. Рио Тинто се побринуо да дежурају и два санитета хитне помоћи, ако се не дај Боже неки од технолога не попишмани. И гле чуда, већ после неколико залогаја, ђипише технолози на ноге лагане (то је тај моменат кад су се повампирили) и онако са пуним устима загрмеше „Живео Рио Тинто, живео нам и ти Гаги са дететом“, већ сам обећ’о да име детета нећу помињати, јер ја кад нешто обећам то вам је као и да се десило, шта зна дете ко је Рио Тинто, узме новце и то је то. Верујте, и Тито би им позавидео на усклику. Мијо Светионичар, да појасним није воденичар, то је онај Ацо Ћутак који је изговорио ону историјску реченицу: „Кад не можеш да имаш хидроелектрану, добра је и воденица“, је пронео вест да се заиграло и козарачко коло које је водио Гаги Манда док је на кецу био Видојко у шта ја „тешко“ могу да поверујем. Мало по мало оду ми мисли за Мијом Светионичарем, да се ја ипак вратим на тему приче. Исхвалише технолози, већ тазе повампирени, не прекидајући са јелом, Рио Тинто и рудник литијума, чак понудише и своје технолошко знање (јадна им мајка, нису га имали ни пре пола века) искуство па чак и остатке пропалог гиганта са све оним полусрушеним димњацима, за фабрику детерџената. Јад и чемер, заборавили да су гробља у Јадру и Рађевини пребукирана, захваљујући, баш њиховом знању и искуству. Ако Зеленски чује за њих, ето њих, за који дан, и у Украјини са свим својим знањем и искуством. Јефтиније војнике неће наћи ни у легији вампира, мало сендвича, мало вотке, понека карта за оперу, а и метак им не може ништа. Вампири су то! Руси, браћо моја мила: будите приправни. Бојим се да завршим ову причу, а да не поменем још неке, врло значајне, квалификације Мије Светионичара о Гаги Манди. Не би му доста што је обелоданио да је Гаги почео каријеру као магационер, баш тим технолозима-вампирима, он сад тврди и меље ли меље у оном кафићу преко пута поште, да је Гаги Мандо каријеру почео као помоћник магационера. ‘Оће да га сроза начисто, са чим се ја не могу сложити и пристати да је бити помоћник магационера технолозима, док су били само кандидати за вампире, понижавајуће. Главу горе Мандо, не гледај у блато, небо је твој циљ, па и министри имају своје помоћнике и то још колико, на помоћницима почива држава. Ја, бар, не сретох ни једног несрећног помоћника министра, верујем да је исти случај и са помоћницима магационера.
Резиме: да би постао медијски магнат треба ти, најмање, диплома мастер помоћника магационера. Па онда је пронео причу, нико други него Мијо Светионичар, како му се, баш ту у кафићу преко поште пред сведоцима један од технолога-вампира пожалио да је био приморан да хвали Рио Тинто како му Гаги Мандо не би отпустио дете са посла, а које ради код Манде. Осетио вампир-технолог да је на путу издаје, па још ако га оквалификују као вампир-издајник? Нема куд даље, мада је виђен у Лидл-опери са оном улазницом из плаве коверте. Једном вампир-издајник увек вампир-издајник. Ко би реко да један мастер помоћник магационера може да заведе на пут издаје и вампире.
Е, мој Рио Тинто на шта си спао? Ипак, задовољство је моје.
Збиља, како се решити вампира, ако их Зеленски не намами у Украјину? Вампирологија, а то вам је наука о вампирима и народно предање се слажу у једном: вампири се трајно могу упокојити само глоговим коцем. Дакле, нема места оклевању и чекању. Да шиљимо глогове кочиће.
Помиње Мијо Светионичар и неке новце, које наводно Гаги Мандо добија од неког Видојка, то је онај што је био на кецу козарачког кола, и прича како су то народни новци, док су они које добија од Рио Тинта некакви крвави новци, али су новци. Кад је ова тема у питању, једну причу, и то убрзо, ћу посветити само томе. Иначе ја нисам срео нити чуо да постоје два искренија човека од Мије Светионичара И Гагија Манде. Све што причају један о другом је истина и само истина, кад причају о себи тад настају проблеми, ваљда се не сећају свега.
Председник Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“
Алимпић Момчило