ОЛЕКСАНДАР, БРНАБА, ПРВОСЛАВ, ЋУЛИБРК, РИСТИЋ...

Петорка за респект мада их има још, попут Мила Додика, за кога постављам прво питање: зар не имадосте никог другог него Брнабић Ану да нам посоли ране и то где? У Братунцу у централној Србији, само с леве стране Дрине, где се деси геноцид над Србима. Море Миле, да не знадосте колико Срба убише и поклаше па позвасте Ану да нам то каже?

Зар не имадосте неког задртог Србина, четника, уцвељену мајку изгинулих српских јунака, четничку удовицу или само српску ако и вама смета све што је четничко, српско или четничко сироче, зар не имадосте...?

Имали сте, бар у томе не оскудевамо али ви ипак доведосте Брнабић Ану, пореклом Хрватицу, бар претеже на ту страну. Зар нам мало би Брнабе као председнице Владе и ко зна чега још.

И шта би, мало Брнаби братуначке жртве те искористи да поздрави свога брата по очевој и ђедовој линији Томпсона и да га укори што бар минут ћутње не одржа за јасеновачке жртве. Каже Ана да је ту негде у близини концертне пољане некад неко побио неколико десетина хиљада Срба а можда чак и свих 100.000.

Ту смо дакле, дошла контроверзна Ана да преброји побијену, поклану и на сваки други начин побијену српску дечицу, православну као што им родитељи бејаху. Дошла Ана да нам саопшти да се више не *урчимо са 800, 900, милион и ко зна колико још побијених Срба, то вам је што вам је. Наравно да се Брнаба консултовала са Олександром а тек са Првославом, Ћулибрком, Ристић Дејаном који још написаше на цедуљицу да је у Јасеновцу убијено тек око 80.000 којекаквих међу којима је било највише Хрвата.

Занимљиво, са истом цифром побијених Срба частио нас је и Фрањо Туђман. Још занимљивије је да је земаљска комисија 1946. под командом Јосипа Броза дошла до 700.000 побијених у Јасеновцу и то је доња цифра, могло је бити само више побијених.

Немачки изасланик у Загребу генерал, Глез фон Хорстенау је процењивао, као директан сведок усташког геноцида над Србима, да га не би чудило ни преко милион уморених Срба.  

 Али извесни Првослав алијас Порфирије, тзв. српски патријарх и по његовом признању и хвали љубавник или љубавница хрватска и загребачка и бранитељ Алојзија Степинца са својом братијом у саставу: Јован Ћулибрк тзв. српски владика загребачки и Дејан Ристић, доскорашњи директор Музеја геноцида и министар нечега у Брнабиној влади не дадоше за право никоме да је више од 80.000 укупно побијених у Јасеновцу међу којима је, замислите, било и Срба.

А што се тиче неког Томпсона и некаквог концерта е то је тек за посматрање. Нико није тако помпезно и са толико припрема обележио усташки геноцид над Србима као Хрвати илити, ако воле више, усташе. Њихове процене су да је на усташком „газиместану“ свака хрватска породица имала свог делегата, кажу 504.000 од тога преко 400.000 младих усташких Скојеваца. Зато Ана кад се ваташ бројки онда буди мало прецизнија.  

Знају хрватске усташе да није њих окупио неки Марко Перковић Глупсон неки кажу и Томпсон, коме је до његовог „музицирања“, српска несрећа је њих окупила, српска крв, која још мирише диљем Хрватске. Све што је српско је прави магнет за усташе и биће док их је, знају они да носе српски ген у себи, ко не верује нек изврши ДНК анализу (за Хрвате тврде да су највећи противници ДНК, зашто да нису можда потомци Визигота) и не само усташе већ и Бошњаци, Македонци, Црногорци и свако други који српско не може да смисли а на очи му излази.

 Кад је у питању Ана Брнабић неопходна је извесна дигресија, ипак је она обележила једно гадно и јадно време српске тзв. мирнодопске голготе. Наравно, било је и неких бенефита за неке политичаре и то бих ја ставио у сами врх. Сећате ли се кад онај несрећник из Јагодине не хтеде да гласа за Брнабић Ану јер је иста срамота за Србију али, кад га хтеде, зафали му да заокружи свој ЗОО врт са недостајућом жирафом и попусти, доби жирафу ал’ зато даде све до последње мрвице, шта друго него српску част. Тај трговац српском чашћу је цркaо што се очекује и од жирафе, ако већ није и она.

Налагала се Брнабић Ана и налупетала ко онај максим по дивизији, има ли ко да се не сећа укидања пројекта „Јадар“ и њене заклетве да је то укидање за свагда и поновног оживљавања истог.

 Да не бих детаљисао, још само једну тазе изјаву Олександрову кад рече да кад је Ану постављо за председницу  Владе Србије да му је породица била против а да кад је завршила са јашањем и запишавањем народа Србије да му је та иста породица тражила да је врати на место председнице Владе. Јбг, тешко је заволети Ану Брнабић али кад се и то деси, не дао Бог, онда је то за времена сва.

  И на крају једна напомена и питање за неке актере ове наше српске несреће.

Пицулин део студената, (деминутив од, знате већ чега); Војиславе Шешељу четнички војводо, у шта ни сам више не верујеш, Драгославе Бокане, Драгане Вучићевићу и остали самопрозвани велики Срби... Огласите се, предузмите нешто јер на следећем неком парастосу Ана Брнабић ће наредити да, иако је ту и тамо било неких инцидената, да се српске жртве не смеју помињати, а Брнабић Ана је ипак ваш изабрани играч.

Председник Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“

Алимпић Момчило

https://t.me/radjevina