Како СПЦ слави Крстовдан, Богојављење и Јовњдан

Како СПЦ слави Крстовдан, Богојављење и Јовњдан

Редакција СПН

Српска православна црква и њени верници 18, 19. и 20. јануара прослављају три велика празника – Крстовдан, Богојављење и Јовањдан.

Постоје бројни обичаји везани за ова три празника, а један од њих је свакако велико освећење воде које се врши на Крстовдан и Богојављење у храмовима.

На Богојављење широм наше земље се организује пливање за часни крст.

Како у интервју са вероучитељем Стеваном Јурићем преноси Клик на вести, од наведена три празника, централни празник Богојављење, када се прославља успомена на догађај који је описан у јеванђељима.

"Господ Исус Христос одлази на реку Јордан код чувеног Јована Крститеља који га крштава у реци. Том приликом су присутни чули глас Бога Оца који говори „Ово је Син мој љубљени“ и видели Духа Светога у облику голуба. С обзиром на то да су тада први пут у историји спасења људима истовремено јавиле све три личности Бога, Отац, Син и Свети Дух, Црква тај празник не назива Крштење Христово, већ Богојављење – јављање Бога", рекао је Јурић.

Крстовдан је празник који се прославља дан пре Богојављења, као уводни празник, посвећен Христовом крштењу. Крстовдан се увек пости, а на Богојављење се никада не пости, ма у који дан у седмици да падну. Сутрадан после Богојављења се прославља свети Јован Крститељ, најважнији учесник догађаја Христовог крштења.

"Богојављенска вода за вернике има велику вредност, чува се у домовима и пије у периоду поста, у случају болести и другим приликама", – објашњава вероучитељ Стеван Јурић.

Када је у питању пракса гњурања у воду на Богојављење, наш саговорник наводи да је то древни обичај и представља симболичко подражавање Христовог крштења. Обичај пливања за крст такође потиче од давнина, а симболизује човекову спремност да током живота носи сопствени крст, баш као што је Господ Исус Христос носио свој крст.

"Поента тога је да човек треба да буде спреман да све то поднесе, с тим да је један од основних циљева пливања за часни крст на Богојављење заправо саборност људи који се окупљају. Такође, циљ је дружење и слављење Господа Христа.

У гњурању или пливању на Богојављење у прошлости није било елемената такмичења, и управо је то разлог зашто се поједини свештеници противе такмичарском пливању за крст, пошто сматрају да се тиме губи смисао самог обичаја, а у први план истиче нешто што је небитно, као што је брзина пливања.

Свештеници су нарочито опрезни када је у питању масовно учешће људи у пливању, ако учесници нису претходно извршили потребне медицинске провере", –разјаснио је вероучитељ Стеван Јурић.

Report Page