Гола Борба Баб
💣 👉🏻👉🏻👉🏻 ВСЯ ИНФОРМАЦИЯ ДОСТУПНА ЗДЕСЬ ЖМИТЕ 👈🏻👈🏻👈🏻
Гола Борба Баб
Језичке везе се налазе на врху странице поред наслова чланка. Идите на врх .
С Википедије, слободне енциклопедије
^ 2/3 борбених јединица и 1/3 јединица за подршку били су Немци [1]
^ Само исправни тенкови [1]
^ 183 у току битке за Касерински пролаз , 6 у бици код Меденина , 40 у бици код Ел Гетара , 16 у операцији Воловска Глава , бар 51 у бици за Маретову линију , 32 у бици за Вади Акарит , 12 у операцији Вулкан и још неколико у мањим биткама. [1]
^ Mitcham набраја следће губитке без горње границе и не издваја губитке због механичких кварова. 34 (20 немачких, 14 италијанских) у бици за Касерински пролаз , 55 (40 немачких, 15 италијанских) у бици код Меденина , 45 (већином немачких) у бици код Ел Гетара , 71 (сви немачки) у операцији Воловска Глава , и 200+ тенкова (већином немачких) у биткама после 9. марта. Мичам такође напомиње да у великом броју тенкови тада нису били оперативни због претходних механичких проблема; На пример, до 22. априла, само 45% немачких тенкова је функционисало, а остатак је био у радионицама. Стога је стварни број изгубљених тенкова после 9. марта око 450, а не 200. [2]
^ Након догађаја, Андерсон и Канингем, поморски командант, изразили су став да је без пристајања источно од Алжира трка за Тунис изгубљена пре него што је започела. [18] Ајзенхауер, када је усвојио одлуку савезничке команде, истакао је да је одлука, да се не искрцава источно од Алжира, померила рано заузимање Туниса "из области вероватног на једва могуће". [19]
^ Врати се на: а б в г д Mitcham 2010 , стр. 78
^ Mitcham 2010 , стр. 56–84.
^ Churchill, Winston. "The Hinges of Fate: The Second World War, Volume IV". Houghton Mifflin Company (1950). pp. 697., цитира телеграм од генерала Александера 12. маја 1943.: "Изгледа да смо заробили преко 1.000 топова, од тога 180 од 88-mm , 250 тенкова и више хиљада моторних возила, од којих је већина исправна".
^ Playfair 2004 , стр. 111. sfn error: no target: CITEREFPlayfair2004 ( help )
^ Playfair 5004 , стр. 114. sfn error: no target: CITEREFPlayfair5004 ( help )
^ Playfair et al. 2004 , стр. 151–152. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Playfair et al. 2004 , стр. 116. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Playfair et al. 2004 , стр. 117–118. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Hinsley et al. 1981 , стр. 472–473.
^ Врати се на: а б Playfair et al. 2004 , стр. 239 harv error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Hinsley et al. 1981 , стр. 487.
^ Hinsley et al. 1981 , стр. 493.
^ Hinsley et al. 1981 , стр. 495–496.
^ Playfair et al. 2004 , стр. 117. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Playfair et al. 2004 , стр. 117–119. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Playfair et al. 2004 , стр. 171. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Врати се на: а б в Anderson 1946 , стр. 2.
^ Hinsley et al. 1981 , стр. 492.
^ Eisenhower , стр. 90. sfn error: no target: CITEREFEisenhower ( help )
^ Playfair et al. 2004 , стр. 152. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Врати се на: а б Watson 2007 , стр. 60
^ Anderson 1946 , стр. 4–6.
^ Врати се на: а б в Anderson 1946 , стр. 6.
^ Ford 1999 , стр. 17.
^ Ford 1999 , стр. 19–22.
^ Ford 1999 , стр. 23.
^ Ford 1999 , стр. 23–25.
^ Ford 1999 , стр. 25.
^ Ford 1999 , стр. 28.
^ Ford 1999 , стр. 40.
^ Ford 1999 , стр. 37–38.
^ Watson 2007 , стр. 62–63.
^ Ford 1999 , стр. 50.
^ Ford 1999 , стр. 53–54.
^ Playfair et al. 2004 , стр. 266. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Watson 2007 , стр. 64.
^ Playfair et al. 2004 , стр. 258–259. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Anderson 1946 , стр. 7.
^ Врати се на: а б в Anderson 1946 , стр. 8.
^ Watson 2007 , стр. 67.
^ Playfair et al. 2004 , стр. 278–279. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Playfair et al. 2004 , стр. 279. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Врати се на: а б Watson 2007 , стр. 68
^ Врати се на: а б Watson 2007 , стр. 77
^ Anderson 1946 , стр. 9.
^ Playfair et al. 2004 , стр. 294. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Watson 2007 , стр. 80–81.
^ Врати се на: а б Watson 2007 , стр. 82
^ Watson 2007 , стр. 84.
^ Watson 2007 , стр. 86–87.
^ Watson 2007 , стр. 89–93.
^ Watson 2007 , стр. 102.
^ Watson 2007 , стр. 103.
^ Watson 2007 , стр. 104.
^ Watson 2007 , стр. 105.
^ Watson 2007 , стр. 106–107.
^ Watson 2007 , стр. 109–110.
^ Playfair et al. 2004 , стр. 303. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Врати се на: а б Playfair et al. 2004 , стр. 304 harv error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Playfair et al. 2004 , стр. 305 harv error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Playfair et al. 2004 , стр. 315–316. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Playfair et al. 2004 , стр. 271. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Playfair et al. 2004 , стр. 307–311. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Watson 2007 , стр. 110–111.
^ Watson 2007 , стр. 121, 123.
^ Playfair et al. 2004 , стр. 326 harv error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Playfair et al. 2004 , стр. 306. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Врати се на: а б Playfair et al. 2004 , стр. 327 harv error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Врати се на: а б Anderson 1946 , стр. 10.
^ Perrett 2012 , стр. 139–40
^ Врати се на: а б Rolf 2001 , стр. 152–53
^ Watson , стр. 113. sfn error: no target: CITEREFWatson ( help )
^ Windrow , стр. 23 harv error: no target: CITEREFWindrow ( help )
^ Врати се на: а б в Anderson 1946 , стр. 11.
^ Врати се на: а б в Anderson 1946 , стр. 12.
^ Mead , стр. 44. sfn error: no target: CITEREFMead ( help )
^ Anderson 1946 , стр. 13.
^ Anderson 1946 , стр. 14.
^ Playfair et al. 2004 , стр. 460 harv error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Heefner 2010 , стр. 101.
^ Williamson 2012 .
^ Delaforce 2008 , стр. 133.
^ Playfair et al. 2004 , стр. 419. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Murray 1995 , стр. 322.
^ Врати се на: а б в Atkinson 2004 , стр. 537.
^ Playfair et al. 2004 , стр. 461. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Врати се на: а б в Playfair et al. 2004 , стр. 460. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Atkinson 2004 , стр. 536.
^ Врати се на: а б Playfair et al. 2004 , стр. 179. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Врати се на: а б Playfair et al. 2004 , стр. 186. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Врати се на: а б Playfair et al. 2004 , стр. 189. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Врати се на: а б Playfair et al. 2004 , стр. 278. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Врати се на: а б Playfair et al. 2004 , стр. 284. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Врати се на: а б Playfair et al. 2004 , стр. 355. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Врати се на: а б Playfair et al. 2004 , стр. 401. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Врати се на: а б Playfair et al. 2004 , стр. 460–461. sfn error: no target: CITEREFPlayfairMolonyFlynnGleave2004 ( help )
^ Glantz 1995 , стр. цх 10.
Abramides, John A. (2011). Battle of Sidi Nsir a Personal Account . Royal Hampshire Regiment Journal . Winchester: The Regiment. OCLC 221485318 . Архивирано из оригинала на датум 9. 5. 2013.
Anderson, Charles R. (1993). Tunisia 17 November 1942 to 13 May 1943 . WWII Campaigns. CMH Pub 72-12. Fort McNair , Washington, DC: United States Army Center of Military History . ISBN 978-0-16-038106-5 . Архивирано из оригинала на датум 17. 09. 2017 . Приступљено 08. 09. 2018 .
Atkinson, Rick (2004) [2002]. An Army at Dawn: The War in North Africa, 1942–1943 . Liberation Trilogy. I . London: Abacus. ISBN 978-0-349-11636-5 .
Bauer, Eddy (2000) [1979]. Young, Peter, ур. The History of World War II (rev. изд.). London: Orbis. ISBN 978-1-85605-552-9 .
Blaxland, Gregory (1977). The Plain Cook and the Great Showman: The First and Eighth Armies in North Africa . London: Kimber. ISBN 978-0-7183-0185-9 .
Ceva, Lucio (1990). „The North African Campaign 1940–43: A Reconsideration”. Ур.: Gooch, John. Decisive Campaigns of the Second World War . London: Routledge. ISBN 978-0-7146-3369-5 .
Corvaja, Santi (2001). Hitler & Mussolini: The Secret Meetings . New York: Enigma Books. ISBN 978-1-929631-00-1 .
Delaforce, Patrick (2008) [1997]. Monty's Marauders: The 4th and 8th Armoured Brigades in the Second World War (Pen and Sword Military, Barnsley изд.). Brighton: Tom Donovan. ISBN 978-1-84415-630-6 .
Ford, Ken (1999). Battleaxe Division . Stroud: Sutton. ISBN 978-0-7509-1893-0 .
Glantz, David (1995). „10”. When Titans Clashed: How the Red Army Stopped Hitler . Modern War Studies. Lawrence, KS: University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-0717-4 .
Heefner, Wilson A. (2010). Dogface Soldier: The Life of General Lucian K. Truscott, Jr. The American Military Experience. Columbia, MO: University of Missouri Press. ISBN 978-0-8262-1882-7 .
Hinsley, F. H. ; Thomas, E. E.; Ransom, C. F. G.; Knight, R. C. (1981). British Intelligence in the Second World War. Its influence on Strategy and Operations . II . London: HMSO . ISBN 978-0-11-630934-1 .
Hooton, E. R. (1999) [1997]. Eagle in Flames: The Fall of the Luftwaffe . London: Arms & Armour Press. ISBN 978-1-86019-995-0 .
Mead, Richard (2007). Churchill's Lions: A Biographical Guide to the Key British Generals of World War II . Stroud: Spellmount. ISBN 978-1-86227-431-0 .
Mitcham, Samuel (2010). Blitzkrieg No Longer: The German Wehrmacht in Battle, 1943 . Mechanicsburg, Pa.: Stackpole Books. ISBN 9780811742061 .
Murray, Williamson A. (1995). „The World at War, 1939–45”. Ур.: Parker, Geoffrey. Cambridge Illustrated History of Warfare . Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79431-2 .
Playfair, Major-General I. S. O. ; and Molony, Brigadier C. J. C.; with Flynn, Captain F. C. ( RN ) & Gleave, Group Captain T. P. (2004) [1st. pub. HMSO 1966]. Butler, J. R. M. , ур. The Mediterranean and Middle East: The Destruction of the Axis Forces in Africa . History of the Second World War United Kingdom Military Series. IV . Uckfield: Naval & Military Press. ISBN 978-1-84574-068-9 .
To Bizerte with the II Corps 23 April to 13 May 1943 . American Forces in Action Series. Washington D.C.: United States Army Center of Military History . 1990 [1943]. OCLC 835824109 . CMH Pub 100-6. Архивирано из оригинала на датум 26. 07. 2012 . Приступљено 08. 09. 2018 .
Perrett, Bryan (2012). Last Stand: Famous Battles Against The Odds . Hachette. ISBN 9781780225265 .
Rolf, David (2001). The Bloody Road to Tunis: Destruction of the Axis Forces in North Africa, November 1942 – May 1943 . Greenhill Books. ISBN 9781853674457 .
Watson, Bruce Allen (2007) [1999]. Exit Rommel: The Tunisian Campaign, 1942–43 . Stackpole Military History. Mechanicsburg, PA: Stackpole Books. ISBN 978-0-8117-3381-6 .
Williamson, Gordon (2012). Afrikakorps 1941–43 . Elite. Oxford: Osprey. ISBN 978-1-78096-982-4 .
Windrow, Martin (1972). Luftwaffe Airborne and Field Units . Osprey. ISBN 9780850451146 .
Чланци [ уреди | уреди извор ]
Anderson, Lt.-General Kenneth (1946). „Official despatch by Kenneth Anderson, GOC-in-C First Army covering events in NW Africa, 8 November 1942 – 13 May 1943”. London: London Gazette. ISSN 0374-3721 . published in „No. 37779” . The London Gazette (Supplement). 11. 5. 1946. стр. 5449—5464.
Датум и време последње измене странице: 23. децембар 2021. у 14:56
Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима ;
могући су и додатни услови.
Погледајте услове коришћења за детаље.
Политика приватности
О Википедији
Одрицање одговорности
Мобилни приказ
За програмере
Статистика
Изјава о колачићима
Укључи подешавања прегледа
Странице за одјављене уреднике детаљније
290.000–362.000 људи (238.000-300.000 заробљено)
Туниска кампања (такође знана као битка за Тунис ) био је низ борби у Тунису током рата у Северној Африци у Другом светском рату , између снага Осовине и савезничких снага. Савезници су се састојали од снага Британске Империје , укључујући пољске и грчке контингенте, са америчким и француским корпусом.
Борба је почела са почетним успехом немачких и италијанских снага, али су велики напори за пресецање њиховог снабдевања довели до одлучног пораза Осовине. Преко 230.000 немачких и италијанских трупа је заробљено, укључујући и већину Корпуса Африка .
Прве две године рата у северној Африци карактерише хронични недостатак снабдевања и проблеми са транспортом. Северноафричка обала има неколико природних лука и британска база у Александрији на делти Нила била је око 2.100 km путем од главне италијанске луке у Триполију у Либији. Мања пристаништа у Бенгазију и Тобруку била су 1.050 km и 640 km западно од Александрије на друму Litoranea Balbo (Via Balbia) који је ишао дуж уског коридора дуж обале. Контролу централног Медитерана оспоравале су британска и италијанска морнарица, које су, приближно равноправне, вршиле узајамно ограничење снабдевања кроз Александрију, Триполи, Бенгази и Тобрук, иако су Британци могли снабдевати Египат дугим путем кроз Атлантик око Рта добре наде и Индијски океан у Црвено море .
Хронична потешкоћа у снабдевању војних снага у пустињи довела је до неколико неодлучних победа обе стране и дугих неуспелих напредовања дуж обале. Италијанска инвазија Египта 10. армијом 1940. године, напредовала је 97 km у Египат, преко 1.600 km управој линији од Триполија, 600 km од Бенгазија и 320 km из Тобрука. Западнопустињска војска (ВДФ) водила је акцију одлагања док се повлачила назад на Мерса Матрух , затим је започела операцију Компас , препад и контранапад у Либију. Десета армија је уништена и ВДФ је окупирао Ел Агајло, око 970 km од Александрије. Са доласком немачког Африка Корпуса, контранапад Осовине у операцији Сунцокрет , у априлу 1941. године достигао је границу својих капацитета снабдевања на египатској граници, али није успео да поврати Тобрук.
У новембру 1941. британска Осма армија се опоравила, помогнута кратком линијом снабдевања од Александрије до линије фронта и покренула је операцију Крсташ , ослобађајући Тобрук опсаде и поново је стигла до Ел Агајле. Осма армија је убрзо потиснута у Газалу западно од Тобрука и у бици код Газале у мају 1942. године, Осовина их потискује уназад до Ел Аламејна , само 160 km од Александрије. Године 1942. Краљевска морнарица и италијанска морнарица још увек су се бориле за Медитеран, али британско држање на Малти дозволило је РАФ -у да потопи више италијанских транспортних бродова. Велике количине залиха постале су доступне Британцима из Сједињених Држава, а ситуација снабдевања Осме армије је на крају решена. Пошто Осма армија више није била ограничена, Осовина је потиснута на запад из Египта након Друге битке код Ел Аламеина у новембру 1942. године.
У јулу 1942. године савезници су разговарали о релативно малим амфибијским операцијама на копну на северу Француске током 1942. године ( операција Маљ , која је била претеча Операције Окупљање , главног искрцавања 1943. године), али су се сложили да су ове операције непрактичне и да треба да буду одложене. [4] Уместо тога, договорено је да ће бити изведена искрцавања како би се осигурале територије Вишија у Северној Африци (Мароко, Алжир и Тунис), а потом се пробити на исток да би дохватили са леђа снаге Осовине у Западној пустињи. [5] Савезничка окупација целе северноафричке обале отвориће Медитеран за савезнички транспорт, ослобађајући велике снаге потребне за заштиту залиха дуж обилазне руте око Рта Добре Наде. Дана 8. новембра, операција Бакља је искрцала савезничке снаге у Алжиру (у Орану и Алжиру ) и Мароку (у Казабланки ) с намером да када снаге Вишија у Алжиру капитулирају, крену у напредовање ка Тунису око 800 km на исток.
Због близине Туниса Сицилији, савезници су очекивали да ће га Силе Осовине окупирати чим сазнају за Операцију Бакља . [6] Да би се ово спречило, било би неопходно заузети Тунис што је брже могуће након искрцавања. Међутим, постојало је ограничење колико далеко на истоку може да се искрца операција Бакља због близине аеродрома Осовине на Сицилији и Сардинији, који су крајем октобра имали 298 немачких и 574 италијанских авиона. [7] Алжир је према томе изабран за најисточније искрцавање. То би осигурало успех иницијалног искрцавања, упркос неизвесности о томе како би реаговале надлежне француске снаге. Када Алжир буде осигуран, мали одред, Источна борбена група, биће послата што брже у Тунис, у трци за окупацију Туниса, на удаљености од око 800 km далеко, дуж лоших путева, на тешком терену током зимске кишне сезоне, пре него што би снаге Осовине могле да се организују. [8]
Међутим, планери су морали да претпоставе најгори случај у погледу обима Вишијевске опозиције у Алжиру, а конвоји за инвазију били су натоварени углавном пешадијом у очекивању јаког отпора на копну. То је значило нужно одлагање искрцавања моторизованих снага у Алжиру за напредовање у Тунис. [9] Планови су стога били компромис, а Савезници су схватили да је покушај да се до Бизерте и Туниса дође пре него што се снаге Осовине утврде, представљао ризик који је зависио од способности морнарице и ваздухопловства да ометају појачања Осовине. [10] Савезници, иако су се обезбедили за могућност снажног отпора Вишија њиховом искрцавању, како у смислу пешадијских, тако и ваздушних снага, озбиљно су потценили одлучност Осовине и брзину интервенције у Тунису. [11]
Када су операције започеле и упркос јасним извештајима обавештајних служби о реакцији Осовине, савезници су споро реаговали и тек скоро две недеље након искрцавања, направљени су планови за ваздушно и поморско пресецање транспорта Осовине у Тунис. [12] Крајем новембра, поморски Одред К формиран је на Малти са три крстарице и четири разарача, а Одред Q формиран је у Бони са три крстарице и два разарача. Ниједан брод Осовине на путу за Тунис није потопљен у новембру, али савезничка морнарица имала је одређени успех почетком децембра, када је потопила
Анна Чапман Обнаженная
Порно С Аллочкой
Сводные брат и сестра устроили вместе жестокий перепих с оргазмами