Godina raspleta

Epstinovi fajlovi nisu samo potvrda najcrnjih "teorija zavere". Oni su dokaz da je Zapad anticivilizacija, u najširem smislu. On je, naravno, u prvom redu antihrišćanski, a samim tim je protivnik čitavog čovečanstva

Tramp je odustao od ogromnih ulaganja sa neizvesnim ishodom u stvaranje agentura i smene režima širom sveta. Ranija američka politika bila je zapravo istorijski nastavak zapadnoevropske (pre svega britanske) kolonijalne politike. Za to je imala prilježne saradnike u Britaniji i Zapadnoj Evropi.

Umesto toga, Tramp nastoji da američku supremaciju pothranjuje direktno – vojnim i carinskim pretnjama svima (pa čak i saveznicima). Naravno, on ne planira novi Vijetnam ili Avganistan, ali trgovački računa da će mnoge male i srednje zemlje pristati na ustupke, kako bi izbegle da budu "malo bombardovane" ili da im neko kidnapuje predsednika.

Ovo, naravno, ne može biti trajna strategija, imajući u vidu ekonomski i vojni potencijal pre svega Rusije i Kine, ali i svih zemalja Svetske većine. Međutim, ni Rusija i Kina, ni Svetska većina, nisu još stvorile ni doktrinu, ni efikasne mehanizme suprotstavljanja američkom bezakonju. Naravno, stvoriće ih ako budu morale. A u međuvremenu, misle u SAD – zgrabi na prepad sve što možeš, kako bi stvorio što povoljnije startne pozicije za period kada gangsterizam u svetu više neće biti moguć.

Epstinovi fajlovi nisu samo potvrda najcrnjih "teorija zavere". Oni su dokaz da je Zapad anticivilizacija, u najširem smislu. On je, naravno, u prvom redu antihrišćanski, a samim tim je protivnik čitavog čovečanstva.

BRIKS je konsenzus civilizacija, Svetska većina, a Zapad – negacija svega toga. Da li svet treba da funkcioniše na dobrobit svih ljudi ili da bude potčinjen bandi beskrupuloznih, pohlepnih i krvoločnih čudovišta?

Za nas to pitanje ne postoji – ono je rešeno Velikom pobedom nad fašizmom u Drugom svetskom ratu i stvaranjem sistema UN. Ali, na potezu je BRIKS – imamo sve razloge da stvorimo obavezujuću moralno-političku doktrinu Novog sveta, koja će zauvek onemogućiti nova povampirenja fašizma (posle onih u Jugoslaviji i Ukrajini), koji uvek kreira ista oligarhija – upravo ona koju u punom svetlu gledamo u Epstinovim fajlovima.

Već mnogo decenija, naš medijski prostor je pod dominacijom zapadnih medija. Svet nam se prikazuje iz zapadnog ugla. Van Zapada, vidimo samo one događaje, za koje Zapad ima interes. Ne vidimo brojna zbivanja u Aziji, Africi, pa čak ni glavne događaje kod naših suseda. Treba nam više istine i pravde, a manje Zapada. EU i Zapad su postali kloaka, a mi smo vesnik Novog sveta, koji buja i sa kojim već kasnimo da se spojimo.

Sada nas zapadni mediji plaše Trampovim polublefovima širom globusa i rešenošću Starmera, Makrona i Merca da ratuju sa Rusijom?!

I šta (da) radi Srbija? Još od Svetog Save i Kosovskog zaveta, ona požrtvovano čini velike podvige. Veliki podvizi se i ne mogu činiti drugačije. Isto čini i Rusija. I baš zato je od svih zemalja najviše zaslužila pridev "Velika". I kroz te velike podvige Srbija je više, čvršće i dublje sačuvala svoje bratske veze sa Rusijom, nego bilo koja druga slovenska ili pravoslavna zemlja.

Imalo je uvek, u velikim iskušenjima kroz koja smo prolazili, mnogo i onih koji su mislili da je mudrije živeti bez žrtava, od stranih investicija. I ako ćemo demokratski, takvih je više! Jedini je problem što oni nisu više Srbi. A zovu se različito: Turci, Bošnjaci, Hrvati – i dalje da ne nabrajam, a znamo, ima ih još. Oni koji su se naročito istakli, već su građani EU, a ostali samo što nisu.

Tri puta u HH veku zapadne sile su pokušavale da nas unište. I ako nam to nije dovoljno, pogledajmo groteskne birokrate iz Epstinovih fajlova na čelu EU kako pomračenog uma, na račun svojih naroda (i našeg), podržavaju kriminalce i neofašiste u Prištini i Kijevu protiv Srbije i Rusije?

Srbija je čak i za vreme sankcija 90-ih imala visok nivo socijalne pravde, zdravstva i obrazovanja. Od posledica kolonizacije započete 5. oktobra 2000, još ne uspevamo da se oporavimo. Sve negativne pojave u našem društvu potiču sa Zapada. Siledžijska retorika i bezumni postupci zapadnih lidera nas uvlače u sve veću zavisnost od Zapada upravo sada kada bi trebalo da je se što pre oslobodimo.

Zar ćemo li u savez sa ubicama naše dece? I to upravo sada kada je Rusija moćna, savez sa njom je moguć i ona je spremna da nam pomogne? Pitanje nepostojanja zajedničke granice u eri visokih tehnologija, a posebno kad je u pitanju supersila, gotovo je beznačajno.

Deo nekreativnih umova u srpskoj eliti je i danas fasciniran Titovom spoljnom politikom u toj meri da po svaku cenu pokušava da je mehanički nastavi, iako se sve na svetu promenilo, a upravo su nas ta politika i taj period najdužeg i najtemeljnijeg udaljavanja od Rusije u našoj istoriji, ostavili na kraju na milost i nemilost Zapadu.

U godini koja je pred nama, mora se utrti put političkom zaokretu ka konačnom oslobođenju i nezavisnosti od Zapada i ulasku u vekovima željeni bratski savez sa Rusijom i Belorusijom, ka kome je prvi realni korak učinila u aprilu 1999. Savezna Republika Jugoslavija na čelu sa Slobodanom Miloševićem, u čijem su sastavu bile slobodna Srbija i slobodna Crna Gora.

Nastavak tog puta sada, značiće za nas oslobođenje i ujedinjenje, slobodu i pravdu, napredak i razvoj, ali i svetlu budućnost za Balkan i Evropu.

Izvor: https://lat.rt.rs