Crno jagnje
Anđelko zbavi jagnje. Čeka Štraka i Selima. Kad u nedelju, eto ga Selim sam.
Crno jagnje je blejalo vezano za bukvu ispred vodenice.
Vodenica je nova na Janji. Na mestu gde je pre stopedeset godina podivljala Janja, odnela i vodenicu i vodeničara. Pored magistralnog puta Bjeljina-Tuzla.
Svraćaju pomeljari. I Srbi i muslimani.
Kupuju pšenično i kukuruzno brašno.
Kupuju kao suvenir posude pečene od ražanog brašna u koje se može usuti hrana, mogu se i pojesti.
Kupuju "običnu pitu", kore od brašna koje je dovoljno podgrejati u pećnici sa malo ulja, zaliti mlekom i kajmakom. I gotov ručak.
Vodenicu je napravio Anđelko, majstor, posle rata.
Svi su se čudili. Vodenice nestaju a on napravio novu.
Neobičan je čovek Anđelko. Svakog pomeljara dočekuje sa uštipcima, rakijom, projom.
Nastanio se posle rata tu, na samku, u vodenici.
Za vreme rata popravljao je pokvarena vozila srpske vojske.
Stiglo je naređenje da mora na položaj. Pokvarila se Bova (Borbeno oklopno vozilo).
Krenuo je svojim razdrndanim autom. Popravio Bovu.
Kad se vraćao naleteo je na osamdesetčetvorku. Muslimansku. Pucala je iz šume. Mesecima je put bio nebezbedan zbog te osamdesetčetvorke. Strelac se krio u šumama pored puta, pucao u Srbe koji su morali tim putem da prođu.
Dobio je tri metka u auto a četvrti ga je pogodio u resicu, peticu, od uveta.
Linula je krv. Sav krvav stigao je u Lopare.
Prošao je rat. Sad slobodno putem Lopare-Tuzla idu automobili.
Srbi kupe po džak brašna, muslimani po kilo-dva.
Došao mu je u vodenicu Selim iz Teočaka.
Sede i piju meku bosansku šljivu.
"Turke sa Balkane nije oterala srpska vojska već bosanska meka šljiva, puna metil alkohola", govorio je legendarni profesor etike, Mihailo Đurić.
"Bogati, Selime, znaš li ko je kod vas dužio osamdes'tčetvorku"? pita Anđelko.
"Kako ne znam! Štrako lovac. Gazija. Rat je proveo sam po šumama".
"Poruči mu da hoću jedno jagnje zajedno da pojedemo! Da dođe u nedelju".
Anđelko zbavi jagnje.
Čeka Štraka i Selima.
Kad u nedelju, eto ga Selim sam.
"Što si sam, Selime, gde ti je Štrako"?
Crno jagnje je blejalo vezano za bukvu.
"Štrako ti neće doć', Anđelko. Juče je stavio bombu na vrat i izvukao osigurač.
Dok je on lutajući šumama Srbima jade zadavao, ona njegova razvila barjak. Crven fenjer okačila. Malo je onih koji kod nje nisu uvraćali".
"Kako, bona, možeš odbit' vojnika? A sutra može poginuti. Tebe to ništa ne košta a njemu toliko znači"! pričala je komšinici Majidi koja je grdila.
A bila je lepotica. Takve lepote nije bilo odavde do Sarajeva.
I svi su znali samo Štrako nije.
Prošao rat a ona po starom. Štrako u lov, komšije u kuću.
Načuo je nešto ali verovao nije.
Sve do sinoć. A onda je zatekao sa hodžom.
Izvadio je bombu, stavio na vrat, izvukao osigurač.
"Tako da ti doći neće", završi Selim.
Hučala je Janja.
Ćutali su Selim i Anđelko.
Onda Anđelko uze nož kojim se spremao jagnje crno da zakolje, preseče konopac kojim je bilo vezano.
Crno jagnje otrča za stadom blejući.
Izvor: https://lat.rt.rs