Beograđani: Upoznajte se sa poslastičarkom Žaklinom Jovanović
mapamag.rsKoja pravi portugalske deserte na Novom Beogradu
U novoj rubrici pod nazivom “Beograđani” donosimo vam priče o žiteljima Beograda koji se bave poslovima vrednim pažnje. U prvom naslovu reč je o Žaklini Jovanović. Više od 20 godina živela je u Angoli, izučavala poslastičarski zanat u Brazilu i Portugaliji, a danas njena porodica drži kafić na Novom Beogradu u kome možete probati najčuveniji portugalski desert – pastel de nata, odnosno korpice od lisnatog testa, koje su, prema legendi, izmislili lisabonski monasi.
“Za sve je potrebno vreme”, kaže Žaklina, objašnjavajući da priprema ove poslastice zahteva naročitu veštinu: pored toga što treba umesiti testo i skuvati fil na pari, važno je umeti i pravilno ispeći kolač. Tamna korica predstavlja njegovu osobenost.
Žaklina je rođena i odrasla u Skoplju, od 1991. godine živela je u Beogradu, a potom se 1997. godine preselila u Angolu, jer je njen suprug Slobodan radio u ambasadi. Žaklina je oduvek pravila kolače za praznike i umela bogato da ih ukrasi. Pre nje u Angoli to niko nije radio, pa je ona ubrzo počela da dobija narudžbine za ukrašavanje torti.
U Angoli je, kao i u drugim bivšim portugalskim kolonijama, ostala čvrsto ukorenjena tradicija portugalske kuhinje, koja se znatno razlikuje od srpske. Na primer, tamo ne vole kada u torti ima puno fila, već im je draže da osete zanimljive ukuse koji su u kori. Za neke od tradicionalnih portugalskih recepata uopšte nije potrebno brašno, već se spravljaju samo od jaja i šećera. Sa portugalskom kuhinjom Žaklina se upoznavala u Brazilu, gde je završila kurs za poslastičara.
Porodični posao se uspešno razvijao u Angoli, a broj porudžbina za torte i ketering za slavlja se samo povećavao. Nekoliko godina je Žaklinina porodica radila ketering za jednu privatnu aviokompaniju. „Bio je to posao tokom 365 dana, svaki božiji dan“, priseća se ona
2008. godine su Jovanovići otvorili svoju poslastičarnicu pod nazivom “Boca cheia” (“Puna usta”) u Luandi. Isprva su želeli da prodaju tradicionalni srpski burek, ali se zatim ispostavilo da takvo zasitno pecivo nije naročito popularno u vreloj Angoli. Morali su brzo da se preusmere na nešto drugo, pa se tako u meniju pojavio kolač pod nazivom pastel de nata.
U Angoli su ovi kolači bili popularna poslastica. Neke poslastičarnice su ih uvozile zamrznute iz Portugalije, a druge su same pravile. Samo je kvalitet mogao da izdvoji najboljeg među konkurentima. Žaklina je upisala Cake Design Academy u Portugaliji i nekoliko godina živela na relaciji Afrika-Evropa i istovremeno vodila posao i obučavala se.
„Smatra se da se pravi pasteli, pastel de belen, mogu probati isključivo u njihovoj domovini, u Lisabonu. To, naravno, nije istina. Mnoštvo pekara po čitavoj Portugaliji pravi pastele, svako na svoj način, i nisu ni bolji ni gori. Ja naš pastel de nata pravim prema starinskoj manastirskoj recepturi koju sam naučila u Portugaliji. On se razlikuje od pastel de belen po veličini: korpica je malo veća, kako bi moglo da stane više fila.“
Žaklina je sa mužem, sinom Davorom i snajom došla u Srbiju u posetu rođacima u decembru 2019. godine. Zbog poteškoća sa putovanjima u vreme pandemije COVID-19, odlučili su da ovde i ostanu.
„Na početku je bilo vrlo teško navići se na Beograd, jer smo više od 20 godina proveli u Angoli. Tamo je more, plaža… Ali je zbog posla vreme proletelo, sada smo se malo i navikli, rodila nam se i unuka, pa smo srećni jer možemo da živimo ovde sa svojom porodicom i proširujemo posao. U Angoli je veoma visok stepen kriminala, a u Srbiji se osećamo bezbedno.“
Pastel de nata nije jedina poslastica iz portugalske kuhinje. Žaklina se nada da će njena porodica vremenom uspeti da otvori kafić u kome će se prodavati raznorazni egzotični portugalski i brazilski deserti. Za sada ih prave samo po porudžbini.
„Mi ne želimo da pravimo burek u Beogradu, to nije naš profil. Naš cilj je da pravimo ono čega ovde nema, i da pokažemo ljudima da se u Srbiji mogu naći i sasvim neobična jela.“
Tekst i fotografije: Ekaterina Tolkačeva
