6 glavnih februarskih izložbi u Beogradu

Skulptura Olge Jančić u MSUB-u, Boris Podreka u Muzeju primenjene umetnosti, bakterije u “Novembru” i fotografije Benita Romana u Institutu Servantes.

Predstavljamo vam najzanimljivije izložbe u februaru

“Coexistence” („Koegzistencija“), Adrien Ujhazi

Adrien Ujhazi radi na spoju umetnosti, nauke i tehnologija, kreirajući svoja dela uspomoć različitih mikroorganizama. Na izložbi u galeriji “Novembar” predstavljen je rezultat rada sa simbiotičkom kulturom bakterija i kvasaca (SCOBY). Od takve kombinacije uzgajenih materijala se pravi, na primer, kombuha. SCOBY omogućava umetnici da kreira organsku osnovu za svoja dela i da istražuje centralnu temu savremenog bio-arta — problem koegzistencije ljudi sa ljudima i drugim živim stvorenjima.

• Galerija Novembar • Kursulina 22 • do 05.03 • besplatno • 

“Ljudi” Nikola Grozdanović

U umetničkom prostoru U10 9. februara u 19h će se otvoriti izložba slikarskih radova Nikole Grozdanovića. Umetnik oslikava savremeni svakodnevni svet jarkim, zasićenim bojama na daskama, lesonitu, platnima i papiru. Koristeći monumentalnu tehniku – slikarstvo – za beleženje svakodnevice, koju mi obično snimamo kamerom smartfona, Nikola Grozdanović povezuje istorijsko i moderno, društveno i intimno. Autor će otvoriti izložbu muzičkim performansom u saradnji sa Nemanjom Nikolićem i Pavlom Popovim.

• U10 • Kosovke devojke 3 • 9.02 – 25.02 • besplatno •

— Olga Jančić

Muzej savremene umetnosti u Beogradu predstavlja projekat “Umetnost i ličnost” posvećen skulptorkama. Kustosi obraćaju posebnu pažnju na poteškoće, prepreke i predrasude sa kojima su se suočavale umetnice u 20. veku. Prva ekspozicija, “Iskonsko u modernom”, sastoji se od dela Olge Jančić (1929-2012). Ona je bila jedna od onih predstavnica jugoslovenskog posleratnog umetničkog jezika koje su izlagale na evrospkim festivalima. Olga je ostavila preko 80 svojih radova beogradskoj Palati legata, a njene ulične skulpture možete videti širom Srbije, na primer u Petrovaradinskoj tvrđavi ili parku Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

• Muzej savremene umetnosti u Beogradu • Ušće 10 • 11.02– 02.05 • 300—600 RSD •

“Arhikultura” Borisa Podreke

Muzej primenjene umetnosti prezentuje izložbu arhitektonskih projekata i umetničkih radova poznatog arhitekte i urbaniste, profesora Borisa Podreke. Boris Podreka se rodio u Beogradu 1940, šezdesetih je studirao arhitekturu u Beču, a zatim je radio u različitim evropskim zemljama. Podreku nazivaju jednim od prvih postmodernista u arhitekturi jer je uvek bio izrazito nežan prema starim arhitektonskim formama i prirodno ih je spajao sa savremenim zgradama od stakla i betona. U njegove projekte spadaju Milenijumski toranj (drugi najviši neboder u Austriji), obnovljeni Muzej savremene umetnosti u Veneciji, parohijski centar sa geometrijskim konstrukcijama od armiranog betona u Milanu. Podreka je u Beogradu potpisao projekte rekonstrukcije Muzeja nauke i tehnike i memorijalnog parka na mestu porušene Narodne biblioteke, međutim, nijedan od njih nije bio ostvaren.

• Muzej primenjene umetnosti  • Vuka Karadžića 18 • do 15.03 • 400–600 RSD •

“Frljanje jezikom”

U galeriji “Remont” su izloženi radovi 16 savremenih srpskih umetnika kreirani u različitim formatima: kolaži, grafika, videoperformans, kompjuterski program… Koristeći umetnički jezik kao instrument, autori, zajedno sa kustoskinjom Marijom Radoš, razmatraju ulogu verbalnog jezika u savremenom svetu pretrpanom informacijama. Umetnici bukvalno manipulišu jezikom: precrtavaju reči, stavljaju ih u okvire, vade iz konteksta, imitiraju nepostojeću abecedu, smišljaju pesme nalik na one Igija Popa. Posetioci mogu da se pridruže toj igri na radionicama i diskusijama.

• Galerija Remont • Maršala Birjuzova 7 • до 31.03. • Besplatno •

Veličanstvena decenija. Ustav u praksi. Fotografije Benita Romana, 1975-1985.

Fotografije predstavljene u galeriji Instituta Servantes bile su snimljene u Španiji u epohi velikih promena: krize monarhije i uspostavljanja demokratije. U to doba ukidanje cenzure je podstaklo mnoge slikare, fotografe i reditelje da na nov način opažaju i prikazuju svakodnevni zemaljski život, otvoreno govoreći o komplikovanim socijalnim temama. Fotonovinar Benito Roman je bio jedan od njih. Pridržavao se klasičnog pristupa u fotonovinarstvu, što podrazumeva da je svaki kadar koncipiran kao dramaturško delo i priča svoju priču. Zato na njegovim snimcima nisu bitni samo istorijski trenuci već i obične ljudske emocije. Stručno vođenje kroz izložbu biće održano 11. i 25. februara u 12h.

• Institut Servantes u Beogradu • Čika Ljubina, 19 • do 28.02. • Besplatno •

Tekst: Ekaterina Tolkačeva

Fotografije: promo